Последњи дан овогодишњег, четрнаестог Просефеста протекао је у разговору са писцима Ланом Басташић и Семездином Мехмединовићем, који су водили ученици Гимназије „Исидора Секулић“ из Новог Сада.
Публика је на званичном Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада могла да прати дискусију са списатељицом Ланом Басташић, о којој је говорила Ана Марија Грбић.
Грбићева је представила роман „Ухвати зеца“ и навела да је оно што у роману представља Балкан управо тај простор у коме је могуће имати незалечене ране, трауме, у коме је могуће говорити о томе али и преболети.
„Од простора потпуне неслободе, Балкан у роману постаје простор највеће слободе. Код читалаца је дошло до одређене врсте преображења реалности – књижевно искуство се транспоновало и на стварност, што је заиста редак случај“, истакла је Ана Марија Грбић.
Басташићева је нагласила да су Босна, и цео регион, пуни неодговорених питања.
„Константно смо заточеници истих наративних кругова, те ми је било смислено да и роман буде затворен у један круг. Да има кружну структуру и да се не завршава. Када пишете, увек поставите питање како форма рефлектује тему о којој говорите“, објаснила је ауторка.
Она је додала да јој је било важно да постоји одсутан мушки јунак у причи, зато што већином романи који се баве ратном тематиком имају у свом центру неког мушкарца, хероја или злочинца.
Трећи дан Просефеста завршен је разговором са писцем Семездином Мехмединовићем из Босне и Херцеговине. О аутору и његовим делима говорио је Драган Бабић.
„Још од књиге из 1995. године, па до књиге која је изашла ове године, Мехмединовић пише о истим стварима на мање-више исти начин. Ипак, он сваком новом књигом успева да донесе једно ново читалачко искуство и докаже да је могуће стварати у истом духу и маниру, а не понављати се“, навео је Бабић и додао да је поента његових прича увек врло сажета и кратка.
Мехмединовић је објаснио да поезија тражи аутентичност, искреност и животно искуство.
„Када покушавам да опишем слике које видим свакодневно док радим, постоји једна тачка одступања. То је оно што књижевност чини занимљивом – шта урадити са том тачком одступања. На који начин да заправо уведемо то што видимо, или то што нам се догодило, тако да буде веродостојно и да буде што више живо. Битно је да буде и живо у језику, јер кад је живо у језику онда је то стварна књижевност“, истакао је Мехмединовић.
Он је овогодишње издање Просефеста закључио дајући савете младим писцима, од којих је најбитнији да морају да читају и пишу свакодневно.
„Напор писања је наговор да се примећују ствари из свакодневног живота. Свакодневно описивати шта нам се догодило је заправо једна дисциплина у којој изнова учимо како да гледамо спољашњи свет. Притом учимо једну једноставну ствар, да је оно што видимо у спољашњем свету на неки начин ментална слика нашег унутрашњег света“, навео је Мехмединовић.
Ана Суботић и Сандра Максимовић