Ана Вучковић је рођена 16. новембра 1984. године у Београду. Студирала је драматургију на Факултету драмских уметности, а затим похађала мастер студије филмологије на истом факултету.

Њена ауторска каријера почиње у раном детињству, када са петнаест година (1999. године) добија Награду „Борислав Пекићˮ за најбољу кратку причу под називом Љуљашка. Књиге Ане Вучковић обилују појмовима поп културе, које само вешти познаваоци попут ње могу комплетно разумети. Карактеристичне за њене књиге јесу многобројне приче из детињства и пубертета, у којима се сви барем у неку руку препознајемо.

Поред писања књига, Ана је и новинар Радио Београда. Теме о којима најчешће извештава везане су за филм, позориште и културне догађаје. Ауторка је колумни за онлајн и штампано издање City Magazina. Уређује и води више емисија на Радио Апарату ‒ алтернативној интернет радио-станици насталој крајем 2016. Поред Пекићеве награде за младе књижевне таленте, њен роман првенац Епоха липса јуче био је у ужем избору за НИН-ову награду 2003. године. Збирка прича Плишани солитер ушла је у ужи избор за Награду „Исидора Секулићˮ 2007. године. Објавила је следеће романе: Епоха липса јуче (2003), Lust ‘n’ dust (2004), Плишани солитер (2007), Surfing Serbia (2012) и Yugoslav (2019).

 

 

О роману Surfing Serbia

 

Роман о непознатој и магичној Србији. Динамично путовање једне бивше новинарке и рокерке на релацији Београд–унутрашњост–Београд открива другачију и тајновитију Србију него што би ико могао да замисли. На страницама овог романа сусрећу се Холивуд и Кремљ, боршч и халуциногене кобасице, љути народњаци и декадентна руска група која је изумела нови музички правац, „поморавски сурфˮ. 

Главна јунакиња романа, Ана, са својим младићем Ђорђем одлази из Београда на конференцију у унутрашњост. Али њена љубавна веза је при крају, и она разочарано напушта „научнички кампˮ. Следи авантура „за утехуˮ на којој Ана упознаје једну непознату, магичну Србију на размеђи неколико цивилизација. Она постаје играчица необичног руског сурф бенда на турнеји по југу земље. Спријатељује се с певачицом, Љубов, и флертује с члановима групе, Аљошом и Олегом, али и с једним аутентичним јужњаком. То јој намеће разна питања: да ли ће наћи љубав и своје путовање завршити хепиендом?

После сурфовања на мору и по интернету, овај роман уводи нову категорију – сурфовање на копну у авантурама једне ексцентричне Београђанке. Пуна неизвесности и оригиналних описа Србије, Surfing Serbia дефинитивно чини Ану Вучковић једном од водећих млађих српских књижевница.

 

О роману Плишани солитер

 

Главни јунак треће књиге Ане Вучковић је Београд. Посреди није само његов савремени лик, него и све оно што су слушали, облачили, пили и начин на који су се забављали родитељи данашњих његових житеља.

У роману Плишани солитер млада ауторка у неформалној реконструкцији различитих раздобља иде до самог урбаног извора – до Холивуда. Шта се заиста десило холивудској диви Хелен Боп? Коју бизарну тајну чувају српски рингишпили и какве везе та гвоздена машинерија има с каросеријом мини-мориса у ком је издахнуо Марк Болан? Зашто главна јунакиња воли сама да шета ноћу градом и да ли ће њена судбина бити идентична судбини девојке у коми из истоименог сингла Смитса?

Осим бројних ликова Београда и љубавних епизода из више различитих деценија двадесетог века, читаоце ће највише пленити управо поп набој Плишаног солитера, а посебно аутентични описи с великим смислом за детаљ, дати из меке и нежне женске перспективе, с много сете за временима о којима још једино сведоче плоче, филмови и – књиге.

 

О роману Yugoslav

 

Роман Yugoslav пажњу читалаца најпре ће привући небитном чињеницом која живот значи ‒ био је у најужем избору за НИН-ову награду 2019. године заједно са четворицом колега. Оно што је много важније, ова књига пршти од непатворених емоција које директно проналазе пут до срца.

Yugoslav је најпре елегична поема о заједничком времену које је јунакиња провела с оцем, с посебним нагласком на време проведено у убијеној Југославији, боље време описано уз несвакидашњи рафинман који не долази из накнадног изучавања извора, већ најпре из сећања. Која такође боле. И тако, вођена сопственим језичким даром и талентом, Анa Вучковић успева да се провуче кроз сентимент неповратно протеклог, несталог времена и ипак стигне до излаза. А тај излаз има лице врхунске литературе, страшне, потресне, паметне. Лепе литературе. Толико се на оваквом свету могло.