Венко Андоновски је рођен у Куманову 1964. године. Најчитанији је македонски писац и најизвођенији македонски драматург у последњих петнаест година. Романсијер, драмски писац, теоретичар књижевности. Аутор је тридесет и три књиге из различитих жанрова. Добио је све македонске награде за прозу, драму и критику. Добитник је „Рацинове наградеˮ, Награде „Утринског весникаˮ за роман године, Награде „Стале Поповˮ и Награде „Балканикаˮ за најбољу балканску књигу године.
Његов роман Пупак света освојио је међународне награде „Балканикаˮ (најбоља књига на Балкану за 2001. годину) и „Југраˮ (најбољи роман из словенских књижевности преведен на руском, Русија, 2011). Роман је продат у више од 14.000 примерака у Македонији, а роман Вјештица у 10.000. Андоновски је био у конкуренцији са још тридесет и три светска писца (међу којима је било и нобеловаца) за Толстојеву награду. Његове драме су дугогодишњи хитови у Македонији. Кандид у земљи чуда се играо десет година у Драмском театру у Скопљу. Тридесет година непрекидно пише колумне за македонске листове. Дела су му преведена на дванаест језика.
Важнија дела: Фреске и гротеске (приче), Азбука за непослушне (роман), Пупак света (роман), Вештица (роман), Кћи математичара (роман), Побуна у старачком дому (драма), Словенски ковчег (драма), Кандид у земљи чуда (драма), Генетика паса (Господа ГлембајевСКИ) – драма, Олово на јастуку (драма), За свакога има по једна (комедија), Господар кукавица (комедија), Грађанин Јов (драма)…
О роману Азбука за непослушне
Роман Азбука за непослушне Венка Андоновског и у структури и на идејном и мисаоном плану има двојност која узнемирава, обезбеђује драмски сукоб у радњи и која постаје мамац за читаоца и услов динамике и развоја приче. Навикли на модерни наратив који је или одјек постмодерне језичке и структурне праксе или сведеност, минимализам и редукција, у Азбуци за непослушне читаоци се осећају попут детета коме се поново чита бајка, парабола, легенда и који се сада, затечени у тој атмосфери познатог али давно заборављеног, присећају слике и осећања које та слика прати. Андоновски брижљиво води причу која под формом алегорије обликује снажне слике модерних времена. Вечно важна питања добијају свој пуни одјек и у модерним временима, у дилемама и изазовима нас и наших савременика.
„Постоји у роману једна лепа представа света као ковчега. У њему чувамо драгоцености, он човека, као велику вредност, прати на последњи починак, он је метафора ризнице а може бити да, чувајући тајновито и драгоцено, чува и суштину сазнања. Управо такав један ковчег доноси Лијепи са собом у манастир. Осим тога што је у формалној структури романа тај ковчег битан јер постаје предмет знатижеље и даје прилику писцу да отвори пут ка још једном жанровском моделу, крими причи, он је савршена основа за симболички дуализам појавног и суштинског.ˮ (Марија Ненезић)
О роману Пупак света
Савремени класик македонске књижевности. Роман се састоји из два дела. Први је написан псеудоархаичним језиком, одиграва се у IX веку и представља филозофски криминалистички роман у једном манастиру. У наредном делу пратимо љубавну причу која се збива у Југославији у другој половини XX века, која пресликава структуру догађаја из првог дела и која преиспитује наша сазнања о духу времена и његовој реинкарнацији. То је очаравајућа прича о љубави, о божјем поретку и страсти према откривању мистерија, о убиственој зависти и о сукобу појединца и масе опијене идеологијом.
„Без оклевања, Андоновски се може назвати генијем, живим класиком и књижевним дивом, а роман се може поредити с делима Умберта Ека и Милана Кундере.ˮ (из предговора руског издања)
„Сваког читаоца ће привући полифоност и сложена архитектура романа, као и префињени стил.ˮ (Томе Арсовски)
„Објављивање Пупка света је епохални догађај јер аутор, сасвим извесно, стоји на пиједесталу класика македонске књижевности.ˮ (Кристина Николовска)