Кристиан Новак рођен је у Баден-Бадену 1979. године. Детињство је провео у Св. Мартину на Мури. Гимназију је похађао у Чаковцу, дипломирао кроатистику и германистику, те докторирао на Филозофском факултету у Загребу. Шест година радио је као асистент на Одсеку за германистику истог факултета, а 2012. године прелази на Одсек за кроатистику Филозофског факултета у Ријеци, где данас предаје као доцент. Бави се истраживањима на подручју историјске социолингивистике, анализе дискурса и језичке биографистике.
Од 1998. до 2009. године био је стандардни репрезентативац Републике Хрватске у каратеу. Освајач је низа медаља на европским и светским првенствима.
Објавио је романе Објешени (2005), Чрна мати земла (2013) и Циганин, али најљепши (2016). Добитник је Награде t-portala за роман године 2014. и 2017. Чрна мати земла убрзо је доживела неколико страних издања, а позоришна адаптација у „ZeKaeMˮ-у проглашена је једном од представа сезоне. Према избору Вечерњег листа, роман је уврштен у десет најбољих хрватских романа у последњих педесет година. Филмска адаптација је у току.
О роману Чрна мати земла
„Сложеност филозофског концепта истине (и лажи) Новак илустрира хетерогеном структуром романа који се састоји од пет акронолошки пореданих поглавља која се баве различитим иначицама истине, или, точније, приказују како се протагонистова егзистенцијална истина мијења овисно о томе тко је перципира и интерпретира, и када.ˮ (Љубица Матек)
„Новак је написао одличну причу и мада се на њу као тешка новембарска магла на Мури често спушта сумрачна загушљивост, својом тајанственом лепотом, болном реалношћу и стилском супериорношћу позива те к себи и измамљује крајности – од кикотања до суза и страха.ˮ (Дамјан Зорц)
О роману Циганин, али најљепши
„Интригантан и провокативан, реалистички суров и лирски мекан, у поднасловима означен фобијама које су га изазвале и које и сам изазива, Циганин, али најљепши роман је, али најбољи.ˮ (Јагна Погачник)
„Кристиан Новак (фасцинантна Чрна мати земла очито је била увертира у ерупцију) напросто је Циганином произвео један од неколицине врхова књижевности икад исписане на нашем језику, а ужареним стандардима без по муке улази и у најзахтјевније свјетске антологије.ˮ (Давор Шпишић)
„Стилски, приповједно, с несвакидашњим интелектуалним набојем, умноженим интроспекцијама, перфекционистичком полифонијом децентриране фокализације, којом се слаже мозаик недокучиве баналности добра и зла, својом љепотом која њезина читатеља претвори у пријатеља, ова књига је јединствена у хрватској сувременој књижевности.ˮ (Никола Петковић)