Владимир Копицл (1949, Ђенерал Јанковић), завршио је студије књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавио је књиге поезије: Аер (1978), Парафразе пута (1980), Гладни лавови (1985), Вапаји & конструкције (1986), Питање позе (1992), Приказе – нове и изабране кратке песме (1995), Клисурине (2002), Песме смрти и разоноде – изабране и нове песме (2002), Смернице(2006), Промашаји (2008), Совин избор – нове и изабране песме (2008), 27 песама: тенкови & луне (2011), Туфне – изабране песме (2013), Х&Q (2013), Формат звери (2015) и Удаљени бубњеви (2020), романе Пурпурна декада: готски херц роман 3Д (2020), Шпанска чизма (2021) и Паклена путарина: меридијански софткор (2022).
Добио је Бранкову награду (1979), Стеријину награду за позоришну критику (1989), Награду ДКВ за књигу године (2003), Награду „Стеван Пешић“ (2003), Награду ИСТОК–ЗАПАД (2006), Дисову награду (2008), Награду „Десанка Максимовић“ (2012) и Награду „Рамонда Сербика“ (2017). Живи у Новом Саду.