Ана Марија Шуа рођена је 1951. у Буенос Ајресу. За време похађања средње школе Национални колеџ Буенос Ајреса објавила је прву збирку песама Сунце и ја (El sol y yo, 1967), за коју је добила награду Националне задужбине за уметности. На Универзитету у Буенос Ајресу стекла је диплому професора књижевности. Током егзила у Француској, крајем седамдесетих година прошлог века, радила је за шпански часопис Cambio 16.
По повратку у Аргентину, објавила је први роман Ја сам пацијент (Soy paciente, 1980), за који је добила награду издавачке куће Лосада. Наредне године објавила је прву збирку прича Рибарски дани (Los días de pesca), а потом роман који јој је донео славу, Лауритине љубави (Los amores de Laurita, 1984). Исте године издала је збирку микроприча Сневачица (La sueñera). Овај формат постао је њен заштитни знак и разлог што је постала позната као „краљица најкраће приче“. Од тада, објавила је следеће збирке микроприча: Кућа гејши (Casa de Geishas, 1992), Ботаника хаоса (Botánica del caos, 2000), Сезона утвара (Temporada de fantasmas, 2004), Ловци на писма (Cazadores de letras, 2009), Циркуске појаве (Fenómenos de circo, 2011), Сви могући светови (Todos los universos posibles, 2017), Рат (La guerra, 2019) и Microfantabulosas (2021). Жири из Шпаније, Мексика и Аргентине доделио јој је Ибероамеричку награду Juan José Arreola за минификцију.
Поред Рибарских дана, објавила је још три збирке прича: Људи се упознају путујући (Viajando se conoce gente, 1988), Као добра мајка (Como una buena madre, 2001), Дрво жене-змаја и друге приче (El árbol de la mujer dragón y otros cuentos, 2013). Њене сабране приче објављене су 2009. у књизи Нек ти живот буде занимљив (Que tengas una vida interesante).
Године 1994. добила је Гугенхајмову стипендију за писање романа Соба успомена (El libro de los recuerdos), о животу јеврејске породице у Аргентини. Радила је као новинар и сценариста. Пише књиге и за децу у којима се преплићу хумор и фолклор.
Роман Смрт као нуспојава (La muerte como efecto secundario, 1997) нашао се на листи сто најбољих објављених романа у последњих двадест пет година на Конгресу шпанског језика у Картагени. Од 2007. објавила је следеће романе: Терет искушења (El peso de la tentación), Против времена (Contra el tiempo, 2013), Ћерка (Hija, 2016).
Дела су јој преведена на више од 15 језика.