Мари Даријесек

Мари Даријесек // Marie Darrieussecq (Бајона, 1969) француска је књижевница, есејисткиња и преводитељка, једна од најзначајнијих савремених ауторки француске књижевности. Докторирала је на теми аутобиографије и аутофикције у делима Перека, Лериса, Дубровског и Гибера и предавала на Универзитету у Лилу. Дуже је боравила у Аустралији и Сједињеним Америчким Државама, а данас живи у Паризу. Њена дела преведена су на више од четрдесет језика.

Светску књижевну пажњу привукла је дебитантским романом Свињизми (1996), сатиричном и фантастичном причом о жени која почиње да се претвара у свињу. Роман је продат у више од милион примерака широм света и преведен на око четрдесет језика. Њено стваралаштво одликују теме идентитета, тела, материнства, губитка, сећања и граница између стварности и фантастике, уз особен спој психолошке проницљивости, поетичности и ироније. Ауторка је романа Том је мртав (2007), потресне приче о мајчином суочавању са губитком детета; Треба много волети мушкарце (2013), романа о љубави, расним предрасудама и филмској индустрији; Наш живот по шумама (2017), дистопијске визије будућности која преиспитује однос човека, технологије и слободе; Море наопако (2019), посвећеног миграцијама и савременим моралним дилемама и Направити жену (2024), романа о одрастању, женском идентитету и обликовању личности.

Добитница је награда „Prix du jeune écrivain de langue française“ (1988, Награда младог писца француског језика, за приповетку „Планинарка“), „Prix Médicis“ (2013, Награда Медиси), „Prix des Prix“ (2013, Награда над наградама) и „Prix CIÉF“ (2020, Награда Међународног центра франкофонских студија). На српском језику објављени су њени романи Свињизми и Наш живот по шумама, књига Беба и есејистичко дело Полицијски извештај, у ком кроз десет есеја разматра феномен плагијата у књижевности, а један од њих посвећује Данилу Кишу и полемици поводом Гробнице за Бориса Давидовича.