Олександр Бојченко (Oleksandr Boйčenko; 1970, Černjivci, Ukrajina), књижевни критичар, публициста, есејиста, преводилац. Од 1995. до 2008. предавао је на Универзитету у Черњивцима, а од 2002. до 2010, заједно с Јуријем Андруховичем, уређивао је интернет-часопис Потјах 76. Три пута је био стипендиста програма Министарства културе Пољске „Gaude Polonia“, победник украјинског конкурса за „Књигу године“ (2003, есејистика), добитник Награде за модерну есејистику „Јуриј Шевељов“ за 2015. годину. Аутор је књига различитих жанрова: Нешто попут Шатокоа (Щosь na kštalt Šatokua, 2003), Шатокоа плус (Šatokua plюs, 2004), Макар нека књига (Abi knižka, 2011), Моји међу туђима (Moї sered čužih, 2012), Више/Мање (Bіlьše/Menše, 2015), 50 посто у праву (50 vіdsotkіv racії, 2016), Земља иза Збруча (Kraїna za Zbručem, 2018), а такође је коаутор (заједно с Јуријем Андруховичем и Орестом Друљем) књиге-разговора Ворохтаријум (Vorohtarіum, 2018). Превео с пољског дела Марека Хласка, Тадеуша Боровског, Данијела Одије, Михала Ваљчака, Малгожате Сикорске-Мишчук, Павела Демирског и Михала Задаре, а с руског романе Виктора Јерофејева и Игора Померанцева.