Алеш Штегер рођен је 1973. у Птују, живи у Љубљани. Аутор је бројних књига поезије, романа и есеја, као и неколико књига за младе. Ради и као уредник, преводилац и покретач уметничких и културних манифестација. Спада међу најпревођеније словеначке ауторе. Његови радови објављени су у међународно познатим часописима и новинама као што су The New Yorker, Boston Review, Neue Zürcher Zeitung, Süddeutsche Zeitung, TLS и Lettre International. Баварска академија уметности га је 2016. наградила престижном Наградом „Хорст Биенекˮ за поезију, назвавши га „једним од најоригиналнијих европских песника који данас пишуˮ. Преводи с немачког и шпанског.
Алешов рад сеже у различите области уметничког изражавања. Године 2017. његова велика инсталација Пирамида прогнаних песника појавила се на Међународном бијеналу уметности Кочи-Музирис у Индији. Написао је либрета за композиторе Уроша Ројка и Вита Жураја, а сарађивао с аустријским контрабасистом Петером Н. Грубером, групом Годалика и хармоникашем Јуретом Торијем. Сарађивао је с визуелним уметником Душаном Фишером, а написао је и текстове за документарац Питера Зака Beyond Boundaries.
Године 2012. започео је пројекат под називом Written on Site. Сваке године прави перформансе на различитим местима широм света. Први наступ Written on Site десио се у Љубљани, а затим у Фукушими (Јапан), Сијудад де Мексику (Мексико), Београду (Србија), Кочију (Индија), Соловки (Русија), Шангају (Кина), Бауцену (Немачка), Сантјагу де Компостели (Шпанија) и у Магелановом мореузу (Чиле).
Добитник је бројних националних и међународних награда и признања, међу којима су: Награда словеначког сајма књига за најбољу прву књигу 1996. године, Награда „Вероникаˮ за најбољу збирку поезије 1998. године, Награда „Рожанцˮ за најбољу збирку есеја 2007, Међународна награда „Претнарˮ 2021. године, Међународна награда за поезију „Књижевно жезлоˮ коју додељује Удружење књижевника Македоније 2006. године, Награда за најбољу преведену књигу у САД 2011. и награда Америчког удружења наставника словенских и источноевропских језика у САД 2011. године, Награда „Хорст Биенекˮ 2016. године, Награда за животно дело града Птуја 2017. године, Награда „Алфред Колерицˮ града Граца 2021. године.
Добитник је бројних међународних стипендија, међу којима су Akademie Schloss Solitude у Штутгарту (2001), стипендија Abraham Voursell фондације у САД (2002), DAAD Kunstler програма (2004), Recollets Paris (2009), Argauer Literaturhaus Lenzburg (2013), Villa Marguarite Jurcenar и Saint-Jans-Cappel у Француској (2015), ), Landis & Gir Stiftung стипендија у Зугу, Швајцарска (2021. и 2022).
Од француске државе добио је титулу Chevalier des Artes et Lettres. Члан је Берлинске академије уметности и немачке Академије за језик и књижевност, дописни члан Баварске академије уметности и дописни члан Академије наука и књижевности у Мајнцу у Немачкој.
О роману Понекад је јануар усред лета
Понекад је јануар усред лета узбудљива је авантура која нас одводи у Перу и Јужну Америку. Овај роман је несвакидашња потрага за геолошким слојевима једне од најстаријих цивилизација и за ништа мање занимљивим сусретима са савременим изазовима перуанске свакодневице. Луцидно написан, испуњен упечатљивим детаљима и снажним песничким сликама, роман Понекад је јануар усред лета у исто време је прича о обичним људима и прича о чудесним траговима минулих епоха.
Штегеров роман се највећим делом одиграва у Перуу, а у средишту сваког новог поглавља је неко ново местo у коме се осећа непоновљивост свакодневице и моћно дејство старих културних и цивилизацијских слојева. Отуда се овај роман доживљава као авантура у земљи изненађења, као прича испуњена напетошћу, преокретима и неочекиваним ситуацијама. Штегерова повест о Перуу и Латинској Америци је узбудљива и промишљена, испуњена детаљима велике симболичке снаге и призорима несвакидашње лепоте.
О роману Одрешења
У Штегеровом роману успешно се преплићу машта и иронија, трилер и фантастика, стварност данашњице и критички отклон према њој, хумор и оштрица сатире, љубавна прича и друштвена гротеска. Усред бизарних перипетија око Европске престонице културе и карневалске еуфорије, Адам Бели и његова сарадница Роса Портеро, пар сајентолога, долазе у Марибор с једним циљем: одрешити душе његових житеља и тако их ослободити мрака. Истовремено, оштром сатиричном оштрицом приказана је културна, политичка, књижевна, позоришна, медијска сцена малог града у Европи који се бори са својим унутрашњим демонима и покушава да се прилагоди новим правилима игре. Наизглед успут, али с извесним хумором и приличном мером аутоироније, загледаћемо се у огледало страшних ствари, чији смо наследници и истовремено саучесници. Ово је роман који би данас, да пише на словеначком, могао написати Михаил Булгаков или Борис Вијан.