Ермис Лафазановски (1961) је савремени македонски прозни писац и есејиста.
Пише романе, приче и есеје из области књижевности и студије из културне антропологије.
Значајније књижевне студије: Традиција, нарација, литература (1996), Текст и менталитет (2000), Македонске космогонијске легенде (2001), Антрополошки дијалози (2002).
Приче су му преведене на стране језике и заступљене су у македонским антологијама кратких прича, као и по страним антологијама македонских кратких прича.
Најпознатије збирке прича: Пола дуге (1992) и Кад су у Скопљу измислили кишобране (1999). Неке од прича из ових збирки је преведено и на српски језик: Кад у Скопљу бејаху измислили амреле (Арт 32), Скупљачи најлонских кеса (Градина) и др.
До сада је објавио четири романа: Племић (1997), Описивач (2001) Роман о оружју (2003), Храпешко (2006), Недеља (2009) и Историја људи који су умрли од страха (2013).
За роман Описивач добио је Награду Друштва писаца Македоније (2001), за Роман о оружју – Награду Прозни мајстори, а за роман Храпешко номинован је као македонски представник за угледну балканску књижевну награду Балканика.
Члан је Друштва писаца Македоније и Македонског ПЕН центра.