Јасмина Михајловић (Ниш, 1960). Писац и књижевни критичар. Дипломирала је 1987. године на Филолошком факултету у Београду – Група за југословенске књижевности и општу књижевност. Од 1987. предавала је књижевност у средњим школама у Београду; 1989–1991. сарадник је Института за књижевност и уметност у Београду на пројекту „Српска књижевна критика”, а била је директор Савета за промовисање српске културе у свету (1991–1999), при Светској српској заједници са седиштем у Женеви. Од 1999. у статусу је слободног уметника. Члан је Српског књижевног друштва. Колумниста је часописа „Лиса”, „Град” и „Јасмин”.
Аутор је седам књига: Прича о души и телу (Слојеви и значења у прози Милорада Павића), (1992); Две которске приче, (са М. Павићем, 1998, 2005); Приватна колекција (2000, 2001, 2004, 2005); Путни албум (2004, 2005, 2006); Љубавни роман у две приче (са М. Павићем, 2004); Љубав без тајни (2005); Љубав са речником непознатог (2006); Париски пољубац (2007); Путна колекција. Избор прича. (2008); На обали Хазарског мора (2014); Досадна књига (2019).
Приређивач је изабраних и сабраних дела Милорада Павића, његов је биограф и библиограф.
Текстови су јој превођени на енглески, руски, грчки, украјински и словеначки.
Јасмина Михајловић као белетриста негује еклектички жанр путописно-епистоларне прозе с примесама антрополошког есеја и приватне исповести, којa се чита с напетошћу трилера, хорора и велике љубавне приче.