Жарко Радаковић (Нови Сад, 1947) Школовао се у Земуну (основна школа и гимназија), Београду (студије светске књижевности), Tübingenu (студије германистике, историје уметности и филозофије). Аутор романа: Tübingen (1990, Пан Душицки, у најужем избору за Нинову награду), Понављања (заједно са Scottom Abbottom, 1994, Време књиге), Книфер (1994, Б92), Емиграција (1997, Б92), Поглед (2002, Стубови културе), Вампири/Разумни речник (са Скотом Аботом, 2008), Страх од емиграције (2010), Ера (2010), Књига о музици (са Давидом Албахаријем, 2013), Кафана (2016), Кречење (2018), Књига о фотографији (са Давидом Албахаријем, 2021). Превео двадесет две књиге Петера Хандкеа. Аутор низа зборника и антологија: о рецепцији књижевности Петера Хандкеа (Књижевна критика, Београд, 1986), о уметности Јулија Книфера (Stuttgart, 1990), о „радним тешкоћама у уметничком стварањуˮ (Распис, 1987), о „мотиву детињства и породичног животаˮ (Горњи Милановац, 1987), о „ходању у уметности и књижевностиˮ (Stuttgart/Hamburg, 1989). Од 1971. до 1973. сарадња са уметником Ером Миливојевићем: Преформанси Medex (Битеф, Београд, 1971), Корњача (СКЦ, Београд, 1972), Лабудово језеро (Галерија у палати Албанија, Београд, 1973). Роман Ера. Сећање на Корњачу (2008, у припреми). Од 1978. живи у Немачкој. Од 1986. сарадња са загребачким умеником Јулијем Книфером. Монографија Julije Knifer. Mäandar 1960–1990. (Stuttgart: Flugasche, 1990). Крајем осамдесетих година уредник немачког часописа за књижевност и уметност Das Nachtcafé (Stuttgart, Klett-Cotta). Од 1990. уредник на радију Deutsche Welle. Од 2006. сарадња са уметницом Нином Попс. Књига: Петер Хандке: Губитак слике (Der Bildverlust) (двоструки, паралелни, превод фрагмената романа – на српскохрватски језик, и језик апстрактног сликања) (библиофилско издање, Köln, 2007). Године 2008. рад на „антологији српске прозе у рецепцији Петера Хандкеа“. (Das Schreibheft, Hessen). Од 1990. живи у Келну.