Светислав Басара (Бајина Башта, 21. XII 1953) српски је прозни књижевник и колумниста. Аутор је више од четрдесет књижевних дела: романа, збирки приповедака, драма и есеја.
Приче: Приче о нестајању (1982); Peking by night (1985); Феномени (1989); Изгубљен у самопослузи (2008); Мајмуноописаније (2008); Очај од нане (2016).
Романи: Кинеско писмо (1985); Напукло огледало (1986); Фама о бициклистима (1988, Награда Жељезаре Сисак); На Граловом трагу (1990); Монголски бедекер (1992, Нолитова награда); De bello civili (1993); Уклета земља (1995); Краткодневица (2001); Џон Б. Малкович (2001); Срце земље (2004); Успон и пад Паркинсонове болести (2007, Нинова награда, Деретина награда, Награда „Лаза Костићˮ, Награда за најбољу књигу домаћих аутора у мрежи јавних библиотека Србије за 2008); Дневник Марте Коен (2008); Почетак буне против дахија (2010); Тајна историја Бајине Баште (2010); Mein Kampf (2011); Дуговечност (2012); Гнусоба (2013); Анђео атентата (2015); Андрићева лествица ужаса (2016); Контраендорфин (2020) Нинова награда.
Есеји: На ивици (1987); Тамна страна Месеца (1992); Виртуелна кабала (1996); Дрво историје (1996); Вучји брлог (1998); Дрво историје (2008); Фундаментализам дебилитета (2009); Ерос, гирос и Танатос (2010); Тушта и тма (2014); Други круг (2015); Пушачи црвеног бана (2017); Атлас псеудомитологије (2018).
Студије: Looney tunes (1997); Света маст (1998); Идеологија хелиоцентризма (1999).
Драме и сценарија: Dolce vita, Oximoron, Hamlet remake, Будибогснама, Бумеранг, Нова Страдија (по мотивима приповедака Р. Домановића, 2009).