Радослав Петковић (Београд, 1953) Дипломирао је на Филолошком факултету на групи која се тада звала група за југословенске и општу књижевност. Објавио је романе: Пут у Двиград (1979, Награда „Милош Црњанскиˮ); Записи из године јагода (1983); Сенке на зиду (1985); Судбина и коментари (1993, награде: „Меша Селимовићˮ, Борбина награда за најбољу књигу године, НИН-ова награда за најбољи роман године, 2004. године уврштен у десет најбољих романа награђених НИН-овом наградом) и Савршено сећање на смрт (2008, Награда „Бора Станковићˮ). Књиге прича: Извештај о куги (1989, Андрићева награда); Човек који је живео у сновима (1998, Виталова награда за књигу године). Књиге есејистичке прозе: Оглед о мачки (1995), О Микеланђелу говорећи (2006) и Византијски интернет (2007, Награда „Рамонда Сербикаˮ). Краћи есеји: Употреба вилењака (2008). Изабрани новински текстови: Догађај године (2010). Приче Радослава Петковића налазе се у више антологија објављених у земљи и иностранству. Преводио је са енглеског књиге Дефоа, Честертона, Стивенсона и Толкина. Дела Радослава Петковића преведена су на француски, грчки, мађарски, енглески, немачки, руски, италијански, словачки и бугарски језик. Био је секретар Задужбине Иве Андрића од 1988. до 1994, директор Завода за уџбенике од 2001. до 2004. Ожењен проф. др Владиславом Гордић Петковић.