Радован Бели Марковић (Ћелије, 10. Х 1947) Рођен у селу код Лазаревца. Пише кратке приче, новеле и романе. Објављује од 1969. године.
Књиге приповедака: Црни колач, 1983; Швапска коса, 1989; Године расплета, 1992; Живчана јапија, 1994, 2003 (коначна верзија); Старе приче, 1996; Сетембрини у Колубари, 1996, 1997; Мале приче, 1999, 2000; Аша, 2007; Ћорава страна, 2007.
Романи: Паликућа и Тереза милости пуна, 1976, 1992, 1996; Лајковачка пруга, 1997, 1998, 2001, 2004; Лимунација у Ћелијама, 2000, 2005; Последња ружа Колубаре, 2001, 2002, 2003; Кнез Мишкин у Белом Ваљеву, 2002, 2003; Девет белих облака, 2003; Оркестар на педале, 2004, 2009; Кавалери Старог премера, 2006; Колубарска трилогија (Лајковачка пруга / Лимунација у Ћелијама / Последња ружа Колубаре), Библотека великих романа, 2008; Госпођа Олга, 2010.
Награде и признања: За Швапску косу добио је Награду Културно-просветне заједнице Ваљева, Андрићеву награду за књигу прича Сетембрини у Колубари, за Мале приче награде „Бора Станковићˮ и „Библиосˮ, за Лајковачку пругу Нолитову награду и Награду „Бранко Ћопићˮ, коју додељује Одбор САНУ, за Лимунацију у Ћелијама награде „Меша Селимовићˮ и „Рачанска повељаˮ, за Последњу ружу Колубаре Златну плакету „Жак Конфиноˮ, за Кнеза Мишкина у Белом Ваљеву Плакету ваљевског недељника „Напредˮ, за Оркестар на педале Награду „Стеван Сремацˮ, а уз ова признања ваља поменути и три плакете Хит Либрис Другог програма РТС за најчитанију књигу и Награду „Вељкова голубицаˮ града Сомбора за животно дело у приповедачком стваралаштву.
Радован Бели Марковић члан је Удружења књижевника Србије од 1976. године и Српског књижевног друштва од 2000. године, у статусу истакнутог уметника од 2009. године.
Приповетке Радована Белог Марковића уврштене су у неколико избора и антологија (на српском, немачком, енглеском, украјинском и македонском језику), радиофонски приређиване и више пута емитоване на Другом и Трећем програму Радио Београда (Живчана јапија, Драматизација Звонимир Костић, режија Божидар Ђуровић; Црни колач, драматизација и режија Бода Марковић), а о његовој прози – поред одељака у часопису Међај и у Летопису Матице српске – писано је и у зборнику Српска савремена проза (Трстеник, 2003), као и у опсежним тематским блоковима у часописима Градина (Ниш, 2006) и Књижевност (Београд, 2008).
О прози овог писца објављене су и књиге: Радован Бели Марковић: Стилске и језичке игре (Ваљево, 2005) Витомира Вулетића; Песничко приповедање (Београд, 2006) Стојана Ђорђића, као и зборник радова Проза Радована Белог Марковића са научног скупа посвећеног његовом делу, уз селективну библиографију коју је сачинила Бранка Јовић (Ваљево, 2009). Његова проза предмет је и докторских радова – на Филолошком факултету и Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Радован Бели Марковић је стални члан и сарадник Матице српске и члан ПЕН-а.
Умро је у јануару 2022. године у Лајковцу.