Давид Албахари (Пећ, 15. III 1948) Приповедач, романсијер, есејист, антологичар, преводилац са енглеског језика.
Објавио је на српском језику (само прва издања) књиге прича и изабраних прича: Породично време (1973), Обичне приче (1978), Опис смрти (1982), Фрас у шупи (1984), Једноставност (1988), Пелерина (1993), Изабране приче (1994), Необичне приче (1999), Најлепше приче Давида Албахарија (2001), Други језик (2003), Сенке (2006), Сваке ноћи у другом граду (2008), Нема песма (2009). Романи: Судија Димитријевић (1978), Цинк (1988), Кратка књига (1993), Снежни човек (1995), Мамац (1996), Мрак (1997), Гец и Мајер (1998), Светски путник (2001), Пијавице (2005), Марке (за младе, 2006), Лудвиг (2007), Брат (2008), Ћерка (2010) и Контролни пункт (2012). Књиге есеја: Преписивање света (1997), Терет (2004), Дијаспора и друге ствари (2008) и Људи, градови и штошта друго (2011). Књиге за децу: Ема и јеж који нестаје (2008, са Душаном Петричићем), Ни дан без чуда (2010). Књигу: Српске народне бајке (са Д. Великићем, О. Олтвањијем, Д. Тушевљаковићем и А. Гловацки, 2012)
Књижевне награде: Нинова награда за роман године, Андрићева награда за књигу прича, Награда „Станислав Винаверˮ, Награда „Бранко Ћопићˮ, Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, Награда града Београда, Виталова награда за књигу године.
Међународне књижевне награде: Награда „Балканикаˮ за најбољи роман објављен на неком од балканских језика у 1997. години, Награда „Мост-Берлинˮ, Награда „Стефан Митров Љубишаˮ у Будви и „Виленицаˮ у Словенији.
Од 1973. до 1994. године Албахари је радио у редакцијама више београдских и новосадских часописа и издавачких кућа – Видици, Књижевна реч, Писмо, Културе Истока, Политика, Мезуза, едиција Прва књига Матице српске.
Заступљен у бројним српским и светским антологијама и зборницима
Књиге Давида Албахарија преведене су на осамнаест светских језика и излазе у издањима водећих светских издавача, међу којима су Галимар, Харвил, Харкурт, Еинауди.
Давид Албахари је превео на српски језик многа дела савремених британских, америчких, аустралијских, канадских и израелских аутора, укључујући дела Сола Белоуа, Исака Башевиса Сингера, Томаса Пинчона, Маргарет Атвуд, В. С. Најпола, Владимира Набокова, Дејвида Гилмора, Јехуде Амихаја и Давида Гросмана. Превео је и драмске текстове Сема Шепарда, Керил Черчил и Џејсона Шермана.
Члан је САНУ (ван радног састава). Од 1994. живи и ради у Калгарију у Канади.