Дамир Каракаш (Лика, 21. XI 1967) Рођен у селу Плашћица код Бриња у Лици. У Загребу је студирао агрономију, право, новинарство, а неколико година радио је и као новинар „Црне хроникеˮ Вечерњег листа у Сплиту. Од 2001. живи у Бордоу у Француској, а од 2002. до 2007. у Паризу, где се издржава свирањем хармонике. У Паризу, на Новој Сорбони, студира и француски језик, изводи перформансе, те излаже концептуалне радове. Још као тинејџер објављује карикатуре и цртеже у бројним новинама у бившој Југославији, а награђен је и с неколико угледних награда за карикатуру. Објавио је књигу путописа Босанци су добри људи (1999), роман Комбетари (2000), збирку прича Кино Лика (2001), роман Како сам ушао у Еуропу (2004), збирку прича Ескими (2007), роман Сјајно мјесто за несрећу (2009), збирку прича Пуковник Бетовен (2012), те роман Blue Moon (2014). Према књизи Кино Лика редитељ Далибор Матанић снимио је истоимени филм, вишеструко награђиван у Хрватској и иностранству. Драму Скоро никад не закључавамо у склопу представе Загребачки пентаграм, на сцену ЗКМ-а поставио је редитељ Паоло Мађели (2009). По роману Сјајно мјесто за несрећу, у режији Далибора Матанића, на сцени Хрватског народног казалишта у Ријеци, постављена је и истоимена драма (2010). Драму Снајпер на сцену ЗКМ-а поставила је редитељка Франка Перковић (2013), а у Абиџану, у Обали Слоноваче, редитељ Ивица Буљан (2013). Превођен је на десетак језика.