Гиљермо Мартинес (Баија Бланка, 1962). Преселио се у Буенос Ајрес 1985, где је докторирао Математичке науке на Универзитету у Буенос Ајресу. Након тога је провео две године у Оксфорду. Данас се бави искључиво књижевношћу.
Аутор је две збирке прича: Infierno grande (Велики пакао, 1989, Награда Националног фонда за уметност) и Una felicidad repulsiva (Одвратна срећа, 2014, Награда за хиспаноамеричку причу „Габријел Гарсија Маркес“). Његов први роман Acerca de Roderer (Повест о Родереру, 1992) изузетно је добро примљен код критике и преведен на петнаест језика. Затим су уследили романи La mujer del maestro (Маестрова жена, 1998), и Crímenes imperceptibles (Неприметни злочини, 2003, Награда „Планета“, преведен на тридесет осам језика и екранизован у режији Алекса де ла Иглесије), La muerte lenta de Luciana B. (Спора смрт Лусијане Б., 2007), који је у Шпанији изабран међу десет најбољих књига те године, и Yo también tuve una novia bisexual (И ја сам имао бисексуалну девојку, 2011), а све је објавила издавачка кућа „Планета“. Аутор је и три књиге есеја: Borges y la matemática (Борхес и математика, 2003), La fórmula de la inmortalidad (Формула бесмртности, 2005) и Gödel (para todos) (Гедел за све, 2011, у сарадњи са Густавом Пињеиром). Учествовао је у Internacional Writing Program Универзитета у Ајови и добио стипендије Banff Centre for the Arts и фондација MacDowell и Civitella Ranieri. Такође је добитник награде Konex за роман (заједно са другим ауторима) и шпанске награде Mandarache. Редовно пише чланке и приказе за бројне новине и часописе. Одржао је неколико курсева о књижевности и креативном писању у Малби, у Фондацији ТЕМ, на Универзитету у Вирџинији (САД) и на Мастеру за креативо писање Националног универзитета Трес де Фебреро у Буенос Ајресу. Један је од најпревођенијих аргентинских писаца на свету.