Фото: Из личне архиве
Радивој Шајтинац (Зрењанин, 1. III 1949) После завршене гимназије у родном граду, студирао је Oпшту књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Члан је Српског књижевног друштва, Друштва књижевника Војводине и ПЕН-а. Био је један од оснивача и две деценије главни и одговорни уредник часописа за књижевност и културу Улазница.
Пише поезију, прозу, књижевну и ликовну критику, бави се драматургијом и преводи с руског и енглеског језика.
Књиге песама: Оружје људски рањено (1970), Шуми се враћају прагови (1974), Даровно путовање (1978), Панглосов извештај (1982), Сузе у лунапарку (1987), Оченаш на Тајмс скверу (1991), Оловни долов (1995), Лед и млеко (2003, Награда Књига године ДКВ), Пси верса (2005), Кањишка монотипија – двојезично на српском и мађарском (2007), Стара кантина (2011), Северни изговор (2011), Псећа суза (2014), Ди? (2014).
Књиге прозе: Банатска читанка (три издања: 1991, 2005. и 2008, Награда „Карољ Сирмајиˮ, 1991), Мој бегејски део света (1994), Бајке о грму (1995), Чеховија (1996, Награда „Стеван Пешићˮ), Вез у ваздуху (1998), Жртве бидермајера (2000), Сибилски гласови (2001), Нада станује на крају града (са Угљешом Шајтинцем, 2002), Водено дете (2004), Причица (2005, Награда „Димитрије Митриновићˮ), Кинеско двориште (2006), Лyрик-клиник (2009), Дилинкуца (са Људмилом Шајтинац, 2012, Награда „Теодор Павловићˮ), Порцелан (2017).
Књиге есеја: Демогоргон (1990), Хотел Чарнојевић (1989), Хајка на Актеона (1997).
Изведена драмска дела: Цвеће и смрт старог Луке, Љупчетови снови – поетско позорје за децу, Банатикон, Стева Светликов, Атлантска веза, Паорска грозница.
Поезија, проза и есеји Радивоја Шајтинца превођени су на енглески, немачки, француски, шпански, мађарски, словеначки, македонски, румунски, пољски, фински, турски, словачки и грчки језик.
Добитник је и Награде листа Младост (1969) и Октобарске награде града Зрењанина.