Миодраг Раичевић

Миодраг Раичевић (Подгорица, 1955). Од 1998. године живeo у Београду.

Објавио је књиге песама: Осјећајне пјесме и једна коњска (1984); Чарапе у трави (1987); Дебеле девојке (1990); Горе главу висибабо (1993); Трице и кучине (1994); Музини ветрови (1995) и сваштару Свирање Малапартеу (2002). Под псеудонимом Т. Х. Раич објавио је: Опет силована (роман, 1990); Најбоље од Џека Трбосека (роман, 1995); Речник афродизијака (1997); Човек без костију (роман, 2003). Под псеудонимом Равијојло Кликовац објавио је: Librus Docleanus Palamudus – Дукљански ријечник (2006). Објавио је куваре: Славе (1999); Палачинке (2000); Кувар за сваки дан (2002). Приредио је: Како ово нисам знао (бајке, 1995); Шекспирове сестре (антологија женске светске приче, 2002); Антологија боемске поезије (2002); Постмодерна на тргу (са Гојком Божовићем, 1988); Казабланка (темат о филму „Казабланка“, 1990); О кримићу, темат, ревија Овдје (1995); Нема толико до Лајковца, јексерашка проза, часопис Поља (2004); Ноћне приче, светска фантастика (2004).

Учествовао у пројектима: Чаробна шума (савремена српска еротска прича, 1996); Српска крими прича, часопис Реч (1998); Мој приватни Тито, часопис Поља (2002) и Пројекат Буковски (приче, 2004).

Умро је 28. децембра 2025. године у Београду.