Владимир Пиштало

Владимир Пиштало (Сарајево, 8. V 1960) Одрастао је у Мостару, Краљеву и Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Студирао је право у Београду и Сарајеву. Докторирао је америчку историју на Универзитету у Новом Хемпширу, у Сједињеним Америчким Државама.

Пре него што је отпутовао у Сједињене Америчке Државе 1993, радио је као новинар и активно и критички коментарисао крвави распад Југославије у својој колумни у часопису Време. Радио је као професор на Бекер колеџу у Масачусецу, где је предавао америчку и светску историју.

Пиштало је објавио прву причу у Књижевном магазину кад му је било осамнаест година и прву књигу кад је имао двадесет и једну годину. Као студент постаје кооснивач књижевне групе Београдска Мануфактура Снова. Објавио је четрнаест књига у распону од поетске прозе до романа. (Сликовница, Ноћи, Манифести, Крај века, Корто Малтезе, Витраж у Сећању, Александрида, Приче из целог света, О чуду Миленијум у Београду, Тесла, портрет међу маскама, Венеција, Сунце овог дана: Писмо Андрићу). Његове приче су заступљене у свим важнијим антологијама српске и босанске прозе.

Две његове књиге, Манифести и Миленијум у Београду преведене су на француски. Поред тога Тесла, портрет међу маскама преведен је на француски, енглески, мађарски, словачки и македонски језик.

Пиштало је добио награду „Милош Ђурићˮ за превод песама Чарлса Симића. Његов роман Тесла, портрет међу маскама добио је најпрестижнију књижевну награду у Србији, Нинову награду, за најбољи роман у 2008. као и Награду библиотека Србије за најчитанију књигу у 2009. години. Његов роман Миленијум у Београду био је финалист за Pri Femina међу седамсто преведених књига у Француској 2008. године.