Недим Гурсел

Недим Гурсел (Газијантеп, 5. IV 1951) Истакнути турски писац и интелектуалац чије је обимно и разуђено књижевно дело стекло поклонике у више од двадесет земаља света. Дипломирао је модерну француску књижевност на Универзитету Сорбона, где је и докторирао са темом веза између савремене турске и француске поезије. Предаје турску књижевност на Високој школи за оријенталне језике у Паризу (INALCO). Руководилац је научноистраживачког пројекта посвећеног турској књижевности при Националном центру за научна истраживања Француске.

Написао је више књига приповедака, неколико романа, путописа и књижевноисторијских студија, међу којима су: Љубав после подне (Oğleden Sonra Aşk), Књига о женама (Kadınlar Kitabı), Освајач (Boğazkesen), Лето које је дуго трајало (Uzun Sürmüş Bir Yaz), Смрт на сунцу (Guneşte Olum), Прегршт света (Bir Avuc Dunya), Свет у сликама (Resimli Dünya), Текстови из Париза (Paris Yazıları), Прва жена (İlk Kadın), Трагови и сенке (İzler ve Golgeler), Назим Хикмет – песник света (Dunya Şairi Nazım Hikmet), Побуњена књижевност (Başkaldıran Edebiyat), Јашар Кемал (Yaşar Kemal), Сети се, Барбара (Hatırla Barbara), Алахове кћери (Allah’ın Kızları).

Добитник је више књижевних награда у Турској и у свету – Награде Турског лингвистичког друштва (1976), Награде за мир „Абди Ипекчиˮ (1986), Награде слободе Француског ПЕН-а (1986), Награде за приповетку „Халдун Танерˮ (1987), Златнa плакета Струшких вечери поезије (1992), Награде за приповетку Radija Frans internasional (1992), Ордена књижевног витеза владе Републике Француске (2004), Награде за братство у свету „Мевланаˮ (2009).

За роман Алахове кћери добио је Награду за слободу мисли и изражавања 2009. године, коју додељује Заједница издавача Турске, а добитник је и Међународне књижевне награде Балканика за роман Ђаво, анђео и комуниста.